Црвени крст Србије

draganmilosevic@redcross.org.yu

Заједнички развој заједнице

Програм «Заједнички развој заједнице» базира се на идеји развоја заједнице и оспособљавања организације Црвеног крста да на квалитетан начин изврши процену угрожености у својој средини, отвори своје структуре ка локалној заједници али и да локална заједница прихвати Црвени крст на један нов и савремен начин. Новина у односу на раније програме је та што су корисници помоћи коју пружа Црвени крст укључени како у процес обуке, тако и у процес одлучивања о врсти активности која треба да се реализује на основу процеса рада у самом програму. Осим корисника помоћи, важну улогу имају све структуре које чине живот једне средине и сви заједно учествују у примени оног пројекта који је ништа друго до резултат заједничког рада у свим фазама програма.
У Србији и Црној Гори, као и у неколико земаља у нашем региону, "Заједнички развој заједнице" се реализује као програм,нарочито зато што радом у свакој средини дође се до конкретног малог пројекта али је потребно нагласити да је "Заједнички развој заједнице" нова методологија рада и нови приступ у раду са корисницима али и свим другима важним чиниоцима локалне заједнице.

Програм се реализује у сарадњи са Регионалном делегацијом Међународне Федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца са седиштем у Будимпешти. Донатор овог програма је Норвешки Црвени крст уз помоћ Владе Норвешке. Жеља донатора била је да се програм ради са представницима Рома на територији Србије и Црне Горе. Програм је са реализацијом почео у априлу 2002. године. Одржане су предвиђене обуке у оквиру којих су формирани и обучени мешовити тимови које води Црвени крст. Управо тако постигнут је један од важних циљева овог програма, односно примењена је на најбољи начин нова,методологија и учеснички приступ у раду. Мешовити тимови састављени су од представника локалне самоуправе, локалних невладиних организација, удружења Рома, волонтера и како је већ напоменуто корисника из Ромске популације као жељене циљне групе, као и представника Општинске организације Црвеног крста.

Сви тимови радили су непосредно са корисницима у свим фазама обуке. Приликом изласка на терен, што је једна од активности утврђено је стварно стање у ромским насељима у којима се програм и реализује. Осим увида у стање самих насеља, битно је било и направити пресек стања породица и услова живота, као и навика у свакодневном животу. У низу активности, један од корака посебно је био важан. «Велика заједничка радионица» била је кључни моменат у доношењу предлога о реализацији пројеката по општинама. Из тих предлога заједничким одлучивањем одабрала се конкретна активност, односно мали пројекат који ће задовољити неку од важних потреба у локалној заједници. На основу одабране активности, Црвени крст је сачинио пројекат за реализацију.

Више о фазама програма

Шабац (2002/2003)

Купљен је и монтиран контејнер са пратећом опремом. Контејнер је опремљен са столовима, столицама, полицама и дидактичким материјалом који је намењен за рад са децом. Сваког понедељка, уторка и четвртка у контејнеру ради дечији вртић који воде волонтери Црвеног крста. Под контејнера постављен је итисоном, а купљена је и музичка линија. Тако опремљен контејнер може се користити и за друге намене. С обзиром да је струја у Ромском насељу «Камичка Башта» неадекватног напона, контејнер је опремљен агрегатом и може се самостално напајати електричном енергијоом. Ово насеље има 60 кућа и око 300 становника који ће моћи да користе овај објекат по сопственим замислима и у договору са локалном заједницом и ООЦК Шапца.

Фотографије из пројекта Шабац

Куршумлија (2002/2003)

Пројекат је урађен у Ромском селу Барлово које се налази у СО Куршумлија. Одлука локалне заједнице била је да се подели адекватан грађевински материјал којим су обновљене 22 куће за 22 породице. Број становника овог насеља је 106. Овим пројектом омогућено је да се изузетно лоши услови у којима живе Роми у Барлову мало поправе и да наредни период дочекају са побољшаним станбеним условима.

Фотографије из пројекта Куршумлија

Ваљево (2003/2004)

За рад у оквиру ЗРЗ програма изабарана је Ромска заједница која живи у урбаној средини у делу Ваљева који носи назив Баир. Одабир ове заједнице био је додатни изазов јер њихови услови живота доста се разликују од уобичајене слике на коју смо навикли када говоримо о Ромима и њиховом животу у Србији. Наиме, ова заједница овде живи јако дуго и броји преко 300 чланова. Сва деца похађају школу, а један део младих Рома из овог насеља има услова да упише и вишу школу или се одлучују да крену на универзитетску наставу у Београду. Ова Ромска заједница позната је по добрим музичарима који свирају традиционалну Ромску али и Српску музику. Остали услови за живот су у оквирима задовољавајућег, а ова заједница дели све тешкоће живота целог града.
У складу са захтевима програма ЗРЗ у Ваљеву се заједничким радом дошло до идје да најкорисније за Ромску заједницу тог град јесте изградња спортског игралишта. Наиме, на бившем паркиралишту, које се налази одмах поред прометне саобраћајнице сада се играју деца али и одрасли имају навику ту да се баве малим фудбалом јер адекватног простора нема. Како су се локалне власти сагласиле да се на том месту може урадити адекватно спортско игралиште, направљен је мали пројекат кој носи назив «Радост игре». Игралиште је прописно бетонирано, означено и ограђено, те је тако ниво безбедности свих који на њему бораве доведена на највиши ниво. Голови, кошеви и држачи за одбојкашку мрежу су саставни део опреме игралишта.
Осим спортских активности, Удружење Рома планира оснивање фудбалског клуба за најмлађе који би ту тренирали, планирају се и друге активности на истом терену. У току лета традуиционалне су музичке манифестације, етно и џез музике, а простор попут спортског игралишта је идеалан за мање концерте.

Фотографије из пројекта Ваљево

Младеновац (2003/2004)

У Младеновцу пројекат Заједнички развој заједнице рашен је у Ромском насељу у Карађорђевој улици где живи око 100 породица, односно око 450-500 становника. Већина становништва су деца предшколског и школског узраста. Услови живота у овој заједници углавном су лоши и већина њихових проблема су комуналне природе. Након заједничког рада дошло се до закључка да Црвени крст мора скренути пажњу локалним властима на низ уошених проблема, а да оно што се може урадити ради побољшања живота ове Ромске заједнице у оквиру ЗРЗ програма јесте бољи и целисходнији рад са децом. Тако је заједничка одлука била да пројекат у Младеновцу буде посвећен побољшању рада са децом у Ромској заједници и у ту сврху урађен је контејнер у комеће почети рад росмки вртић. У другим терминима у истом простору волонтери ООЦК радиће разноврсне едукације са другим узрастима и тиме омогућити припадницима Ромске популације Младеновца да се боље упознају са Црвеним крстом али и науче много тога. Контејнер је опремљен столовима, столицама, полицама, музичком линијом и дидактичким материјалом.

Фотографије из пројекта Младеновац

Параћин (2004)

У овиру програма ЗРЗ у Параћину после детаљне анализе на терену и рада са представницима Ромске поплулације дошло се до закључка да су вишегодишњи измењени услови живота ( рат, санкције, економска криза, сиромаштво…) довели до бројних нерешених или недовољно решених проблема, тако да данас, преко 150 породица нема здраву пијаћу воду, воду за одржавање личне хигијене, а преко 200 породица лоше одржава хигијену у двориштима, кући и околини. У ромском насељу "Текијско брдо" живи и преко 450-оро деце. У овом насељу реализован је пројекат под називом "Здравствено-превентивна активност и хигенизација Ромског насеља ". Имајући у виду све наведене разлоге, Црвени крст Параћина преко локалне самоуправе, Центра за социјални рад и удружења Рома је покретач акције за довожење здраве пијаће воде, воде за одржавање личне хигијене, путем изградње четири јавне чесме које ће покрити око 150 породица. Затим, за обезбежење подстицајних средства за одржавање хигијене ( хигијенски пакети ).
Део средстава биће употребљен у оквиру рада "Ромског вртића" – додатна исхрана ( воће ) за децу Рома у Ромском обданишту Црвеног Крста, као и додатно образовања деце узраста од I-IV разреда. Обезбеђена је и обућа за децу која долазе у вртић.
Локална самоуправа учествовала је у реализацији пројекта, помогла својим средствима и давањм одговарајућих дозвола.

Фотографије из пројекта Параћин

Кикинда (2004)

Радом у програму ЗРЗ, тим за Заједнички развој заједнице спровео је теренско прикупљање података о условима живота у насељу Мали Бедем. Приликом истраживања утврђено је да становници овог насеља највише проблема имају са стамбеним простором, нехигијеном и лошим образовним системом њихове деце. Највећи проблем Ромске деце је језичка баријера јер у својим породицама искључиво комуницирају на ромском језику. Ова чињеница отежава њихово дружење са децом која долазе из других средина. Због тога се мали Роми тешко сналазе у редовним школама и врло честои буду упућивани у специјалну школу. Представници Рома посебно су погођени овом чињеницом јер њихова деца нису болесна, њима само недостаје квалитетно предшколско образовање. Ово је био закључак и велике заједничке радионице која је са представницима Рома одржана у Општинској организацији Црвеног крста Кикинда. Имајући у виду, да су становницима Малог Бедема деца најбитнија, заједнички је одлучено да пројектне активности буду усмерене на децу. Све активности са децом реализоваће се у просторијама Црвеног крста у вциду различитих радионица које ће подстаћи дечију креативност али и таквих радионица којеће омогућити успешније укључивању у редовну школску наставу деце иѕ ромског насеља.

Фотографије из пројекта Кикинда

Рума (2005/2006)

Општинска организација Црвеног крста Руме укључила се ове године у рад у ЗРЗ програму. Након формирања ЗРЗ тима и обуке приступило се процени потреба и процењено је да део Ромске популације који живи у насељу "Вашариште" спада у најугроженије на територији општине Рума. У насељу живи 40-ак породица, односно 140 чланова. Већину популације чине деца, њих 38 школског узраста али на жалост само 9-оро деце редовно похађа наставу. Радећи у познатом маниру и методологији која се негује у овом програму дошло се до заједничког закључка да сходно расположивим средствима и учешћу локалних донатора, нови пут или боље речено дотеривање и асфалтирање постојећег земљаног пута јесте најбоље решење. Ово решење задовољава једну од основних потреба локалне заједнице и малим пројектом "Заједно до пута" решиће се неки од горућих проблема Рома који живе у насељу "Вашариште".

Нови Београд (2005/2006)

Општинска организација Црвеног крста Новог Београда укључила се у рад у ЗРЗ програму и након сагледавања стварних потреба Ромске популације, заједнички се дошло до закључка да једино свеобухватно решење, решење које може да задовољи потребе Ромске популације на целовити начин лежи у раду са децом са посебним потребама. Наиме, на територији Општине Нови Београд ради само једна основна школа намењена деци са посебним потребама - Основна школа "Нови Београд". Са Основном школом "Нови Београд" Црвени крст сарађује на низу програма и ово није први заједнички рад нити прва заједничка акција. Треба напоменути да на територији Новог Београда који има више од 280.000 становника живи јако велики број Рома углавном у тзв. нехигијенским насељима (12). Рад у оквиру ове школе једини је начин којим је могуће обухватити Ромску децу на великој територији са великим бројем становника.