Упркос напорима да се ублаже ризици од
природних догађаја и оних које изазива сам човек, можемо очекивати да ће се учесталост
разноврсних несрећа повећавати како у свету, тако и код нас у том погледу, већем страдању
су угроженије слабије развијене земље.
Статистички подаци по врстама и учесталости природних и другихн несрећа на тлу наше
земље, указују на велики број страдалих, повређених, избеглих и расељених лица, затим
поплављених, порушених стамбених и привредних објеката, саобраћајница и друге инфра
структуре.Природне несреће и оружани сукоби су разарали материјална добра, изазивали страдања и патњу становништва, али су у исто време позитивно утицали на мотивисање волонтера за рад у Организацији Црвеног крста. На основу Закона о поверавању јавних овлашћења Југословенском Црвеном крсту од 1997.године, Црвени крст је водећа Организација надлежна за обуку најшире популације у указивању прве помоћи, неге повређених и оболелих, у мотивисању грађана за добровољно давалаштво крви и спровођење послова Службе тражења. У оквиру свог мандата, као допуну улоге Владе води доодатну бригу о најугроженијим избеглим и расељеним лицима и о једном делу грађана у стању социјалне потребре. У последњих пет година оспособљено је преко 200 инструктора и преко 500 предавача прве помоћи, око 100 инструктора кућне неге повређених и оболелих, 25 предавача Слућжбе тражења, 25 дифузера Женевских конвенција, многобројни тимови за психо-социјалну подршку, 106 волонтера за помоћ на планинама, близу 350 спасилаца на води, опремљено је 13 регионалних магацина за пријем и дистрибуцију хуманитарне помоћи. Полазећи од политике Међународне Федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца, усвојена на XII заседању Генералне скупштине 26.октобра 1999.године, спремност да се несреће предвиде, и где је то могуће спрече, да се смањи њихов ефекат, као и да се адекватно одговори на несрећу и ублаже њене последице на свим нивоима, прворазредни је задатак како међународне Федерације Црвеног крст аи Црвеног полумесеца тако и нашег Националног друштва.
На основу плана акције Организационог
развоја Друштва Црвеног крста Србије и Црне горе сачињен је рпојекат за деловање у
несрећама Националног друштва.Овај документ обухвата планирање употребе лјудских
ресурса и опреме којом располаже национално друштво у одговору на несреће и самостално
или као учесник у акцијама других структура у држави који су позвани да одговоре на
несреће, које моземо сврстати као:
Први оперативни ниво (локални - општински ниво) треба да буде оспособљен да делује без помоћи виших нивоа у првих 4-6 сати након догађања несреће, а њихова надлежност се ограничава подручјем општине на којој су организовани. Други оперативни ниво (окружни - регионални ниво) има задатак да подржи и помогне општинском нивоу ангажовањем људства и допунске промене у току наредна 72 сата. Надлежност је по правилу ограничена на територији округа - региона, а у случају потребе могу се ангажовати и на територији суседних региона. Трећи оперативни ниво (републички и покрајински) подржава предходна два нивоа људством и допунском опремом у наредних месец дана, брине о организованости и функционисању националног плана. Зона одговорности је територија републике, односно покрајине и проширује се у зависности од конкретних птореба у региону. Четврти оперативни ниво (савезни) интервенише најсавременијом опремом и људством. Врхунска обученост, опремљеност и мобилност овогнивоа омогућује ангажовање на читавој територији Републике Србије, а по потреби може понудити помоћ и другим националним друштвима. Комисија за деловање у несрећама Црвеног крста Србије има задатак да обезбеди реализацију Плана Националног друштва у области припрема за деловање у несрећама и реализацију Плана одговор на несрећу преко Оперативног има за руковођење акцијама одговора на несреће. Поред ових задатака Комисија треба да заузима ставове и да даје предлоге у циљу најоптималније организације за адекватно и благовремено реаговање на несрећу. |